Atletika je moj život

Sport,

Autor:

1 komentara

Ja sam u svet atletike ušao sasvim slučajno,vođen željom da probam nešto drugačije. Ni sanjao nisam da taj predivni sport može da uđe pod kožu čoveku.

A atletika, s pravom nosi ime kraljica sportova. I ona zaista ima svoje kraljeve i kraljice, kako u svetu tako i kod nas. Posle 16 godina bavljenja atletikom shvatio sam da je život tesno povezan sa atletikom. Usponi i padovi, odricanja, želja za dokazivanjem, izazovi, stvaranje radne navike… Sve to imamo u atletici, i ona nas uči da lakše prolazimo kroz život.

Sam dolazak na trening predstavlja jednu vrstu odgovornosti i stvaranje radne navike. Ono što je jako bitno da početniku u atletici treba da objasnimo da sve zavisi od njega, da atletika ne prepoznaje ni ko su nam roditelji, ni odakle smo, postoji samo štoperica i metar. Onoliko koliko daješ, toliko ti se vraća  (rezultatski).

Vrlo važno je napomenuti da, kad uspeš, nećeš biti plaćen ni kao lokalni fudbaler, ali ćeš biti poštovan! Ko uspe da se pomiri sa svim činjenicama i da motiviše sebe taj će sigurno uspeti bez obzira na fizičke predispozicije.

Ja sam počeo da treniram sa 18 godina i bio sam najstariji u grupi, i jednog trenutka sam pronašao sebe u disciplini brzo hodanje. Disciplini volje i karaktera, i disciplini u kojoj je nemoguće uspeti ukoliko niste spremni da se svega odreknete.

E, sad se sigurno pitate šta je lepo u svemu tome? Da li ste nekada sebi postavili cilj da uradite to i to? I uprkost poteškoćama koje ste imali, vi ste došli do cilja. Sećate li se neopisive radosti zbog postignute ambicije? E, to je upravo draž brzog hodanja. Distance od 20 km i 50 km su poprilično dugačke ali to “emotivno pražnjenje” posle uspešne trke, to ne mogu da vam opišem to treba doživeti!

Pošaljite komentar 

Komentari (1)

  • walker

    BRAVO PELE !!

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.