Početak druženja sa atletikom

Sport,

Autor:

0 komentara

Počeci mog druženja sa atletikom vezani su uspomenama za jedan od najlepših perioda mog života. Sada već davne 1996. godine to je bilo više druženje nego ozbiljno treniranje. U tom trenutku nisam ni maštao o vrhunskim rezultatima. Pitao sam se kakav je osećaj biti učesnik velikih takmičenja? Tada je državno prvenstvo za mene bio događaj koji se danima prepričavao, odnosno do sledeće trke. Upoznati nekog reprezentativca to je bila velika čast za mene. I zaista, u kasnijem periodu moje karijere druženje sa pre svega velikim ljudima ostavilo je na mene iskustvo koje i dan-danas nosim. Kako su u to vreme veliki asovi poput Bore Devića, pokojnog Gorana Raičevića, Dragana Perića i drugih, umeli da mlađe takmičare oslobode pritiska pred takmičenje, to je bilo nezaboravno i dragoceno. Nažalost, upoznao sam i neke bivše asove atletike koji ne zaslužuju da se nađu u mom tekstu jer su bili ljubomorni na svačiji uspeh.
Ja sam brzo napredovao jer sam na vreme shvatio da je samo rad garant uspeha. U to vreme u sezoni 1997. deonicu od 10 km sam započeo sa vremenom 52:11 u maju mesecu, a završio sezonu u septembru sa 45:28 (skoro 7 minuta brže!!!). To mi je dalo snage i volje da se do dan-danas nalazim u vrhunskom sportu. Jednostavno, citat našeg nobelovca Ive Andrića: ” Niko od nas ne zna šta može i koliko može dok ne pokuša”, bio je i ostao moj moto u karijeri, čak i kad nije išlo sve kako treba.

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.