ТРЧИ, ЖАБАЦ, ТРЧИ

Škabo,

Autor:

7 komentara

Пар дана, пред прво учешће у полумаратонској трци, ме је тргнуо наслов на сајту на којем и читате овај блог. Гласио је: „Велика победа српске дипломатије“. Односио се на састављени споразум, резултат бриселских преговора Београда и „Приштине“.

Одмах сам се бацио на читање и стао код дела у коме стоји да ће Срби на северу „Косова“ имати своје шефове полиције, које ће „косовске“ власти бирати искључиво међу кандидатима које им Срби предложе. Нисам баш најбоље разумео.

Онда сам прочитао подвучену изјаву имењака и презимењака мог венчаног кума: „Од Каталоније до Баскије, нико није успео да добије оно што смо ми добили.“

Био сам пар пута у Барселони. Предиван град. Али, колико се сећам, Каталонија је регија која неуспешно покушава да се одвоји од суверене државе Шпаније. Још више сам се збунио…

 

Скувани жабац у циљној равнини

 

Господин Ноам Чомски, амерички философ, лингвиста, универзитетски професор и Дисидент (намерно са великим „Д“), пишући о 10 стратегија масовне манипулације људима, под редним бројем три наводи:

“ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА: Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, „на кашичицу“, месецима и годинама. Промене, које би могле изазвати отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.”

Да ова стратегија није ништа ново, чак ни специфично за људски род, потврђује и тзв. „Синдром куване жабе“. Ради се о серији експеримената спроведене на јадним жабицама још у 19. веку. Наиме, пракса је доказала да жаба убачена у врелу воду одмах из ње искаче. Уколико се пак жаба убаци у посуду испуњену хладном водом, она би у њој остаје. Ако се та вода потом постепено загрева, жаба остаје у води и бива скувана. Данас чак изгледа да се исто може учинити и са читавим јатом жаба, уколико извођачи експеримента припитоме најрадикалнје раскрекетане примерке.

“Људи слабо памте, то је овде главни проблем…“, каже стих једне популарне БС песме. Али данашњи техно-народ каже и: „Ко нема у вуглу, има у Гуглу“. Само треба знати шта „гуглати“. Тако нам српска верзија Википедије недвосмислено даје податак да су они “који мирно спавају јер су за Косово ратовали“ 1998. године, пред поменути рат, „дали мандат народу“ да о његовом почетку одлучи одговором на питање: „Да ли прихватате учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији?“

Википедија даље рапортира:“ Референдум је одржан 23. априла 1998. На референдум је изашло 5.297.776 бирача (73,05% уписаних бирача). Против учешћа страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији изјаснило се 94,73% гласача, а за је било 3,41%.“

Зато нас је посетио „Милосрдни анђео“, чије ћемо радиоактивне последице осећати генерацијама и од којих нема бежања, ма колико се удаљили од ове канцерогене земље. Наравно да смо били војно поражени и економски уназађени, након агресије најмоћније војне алијансе на планети. Затим је током година мира кувана жаба, уз покоји неуспешан покушај комешања у лонцу, све до избора 2012. године.

На поменутим парламентарним изборима је, уз рекордно низак број важећих гласачких лиситћа (од око 55% од укупних 6,77 милиона), владајућа коалиција (чији су кадрови и заступали нашу земљу у Бриселу) освојила: око 941.000 (коалиција око СНС) + око 568.000 (коалиција око СПС) + око 216.000 (УРС). Дакле, укупно око милион и седамстотина тридесет хиљада гласова, мање од 47% важећих лиситића илити мање од 26% укупног броја гласача. Да не помињемо какву су политику у односу на КиМ кандидовали на тим изборима…

Нисам човек који би икада животно угрожавао или проклињао, чак ни моћне политичке фигуре, које нам деценијама краду животе и плен разносе у коферима, камоли жене и малолетну децу. Штавише, због својих ставова и њиховог јавног изношења сам био суочен управо са сличним претњама. А нисам ни од оних који би, зарад сопственог рејтинга, да исполитизују спортске манифетсције и уводе нове бесмислене поделе на патриоте и маратонце. Нисам ни лажно паметан, ни неодговорно храбар да кажем да знам како једним потезом решити нагомилане проблеме на КиМ или  позивам на „нови Косовски бој“. Да не кажем да ми се чини да би свим учесницима у решавању проблема баш добро дошла искуства са маратона.

Али, што је најважније, никада нисам примио ни динара да се позабавим болном тематиком на овај или онај начин. Само искрено не могу да схватим  да моји сународници, који живе на мање од 80 км ваздушном линијом од Косовске Митовице, могу на друштвеним мрежама да пишу „како смо доста таворили у месту због Косова“ или да факултетски образовани људи у мом крају, који оправдавају дешавања последњих 14 година „погрешном геноцидном политиком Слободана Милошевића“, не могу да скапирају да неалбански живаљ на КиМ не жели да живи у “држави” коју воде и представљају људи одговорни за терор, убиства, нестанке људи, трговину органима, погром 2004. године… Можда би требало пажљивије да прочитају чувену песму пастора Мартина Нимлера, посвећену ћутању немачких инетелектуалаца током успона нацизма. Можда би показали мало више саосећања за туђу муку, како би ипак „преостао неко да се буни кад дођу по нас“.

Вероватно је требало пре преговора консултовати демократски изабране представнике људи о чијим се судбинама и преговара. Ако већ није било могуће њих директно укључити у разговор. Али не бих да се не правим паметним генералном без војске… и то још после битке. Само бих да изразим мишљење да нам актуелна власт свима дугује макар референдум са питањем да ли потписати папир који је на столу. Макар да знамо ко је “у праву” у крају, ако већ не можемо против НАТО “правде”.

Кад је већ реферндумом заложена ватрица, чини се прикладним да се референдумом зачине кувани жабљи батаци.

Али шта год да буде, не дижимо руке једни на друге. Од тога сигурно нема ничега доброга.

 

 

Pošaljite komentar 

Komentari (7)

  • Bojan

    Alal ti vera Škabo, lepo si sve objasnio!

  • OGI

    Иако сам само један обичан клинац од 16 год, иако је моја мајка из Урошевца ово што се десило пре који дан ја сам знао пре много година (није да се хвалим отворено причам). Познајем многе људе који су ,увидевши ситуацију која влада у овој земљи, одавно због своје егзистенције и неспособности државе у којој су рођени били приморани да продају своја огњишта (па чак и моја мајка).Тако да доле (мислим на Косово и Метохију) због великог броја људи који је побегао пред агресијом (знамо сви чијом) Србија губи сву своју моћ и чува је само на папиру, а због неспособности људи који је воде и такву моћ управо губи. Тако да сада можемо само да се нервирамо и посматрамо шта смо изгубили, али решење је у образовању. Не смемо заборавити шта је наше(Српско, макар и оно што је преостало), па кад једном и постојаће силе пропадну (као и све силе кроз историју) ми повратимо то наше мало срце које нам је заробљено. Тако да не можемо цео век да причамо ми смо Небеси народ а поводом тога ништа да нерадимо образујте се људи и гледајте у будућност ,знам да је тешко и да се у Србији гледа само од данас до сутра ,али покушајте да погледате мало даље шта видите ?Оваквим животом ми немамо перспективу! Ипак покушајте да не губите своје достојанство издржимо ова тешка времена због будућности нашег поколења, пружимо шансу својим потомцима да врате оно што смо ми изгубили! Дакле никад не заборавите оно што је наше! И не рушите ово што нам је остало од Србије на тзв демонстрацијама за Косово него будите паметни и образујте се силом се ништа не постиже него памет у главу ! Ум царује, снага кладе ваља!

  • trlababalan

    Bravo!!!

  • памет и ћирилица

    Уздам се у омладину која пише ћирилицом, јер је то знак враћања памети, размишљања својом главом, јер је то знак авангардности и укорењености у својој култури истовремено, јер је то супротно површности, комунистичком злу, лажним демократама, супротно је лажима и превари …

  • vladimir

    momci svaka cast na komentarima,,,,,nek nam je bog u pomoci ovi su nas stisli ko da smo najveci zlikovci koji hodaju zemaljskom kuglom….nisam optimista posle svega neki velik

  • MIMI

    Samo se setimo Vuciceve ne tako davne izjave koja je glasila ” Moja kuca je sigurna kuca za Ratka Mladica”.E,a kad je taj njegov vitez u koga se zaklinjao (uopste ne ulazim u problematiku jeste li ili ne zlocinac il heroj) priveden sudu,Vucic je poltronski cutao,ama bas ni jedan komentar nije dao,kao da nije politicar u zemlji za koju je taj njegov Mladic ratovao. Dalje,rece Vucic u kampanji kako ce za svako vazno pitanje koje se tice srpskog naroda biti raspisan referendum.Hajde onda,pitaj nas koliko nas zeli u Evropsku Uniju koja se polako urusava,koja nam kroji drzavu i podrzava sve one koji su nam naudili,u kojoj bismo bili clanica treceg reda. Toliko o doslednosti,a ovo sto vazi za Vucica vazi i za sve ostale.Samo rece dobro Mortal Kombat : Sjase Kurta da uzjase Murta a ovoga puta jasu i Kurta i Murta,odose stari,dodjose novi j**ote Bog pa ovi su jos gori ” 😀

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.