Чувари духа

Škabo,

Autor:

1 komentara

Пре пар дана сам се са екипом вратио из Русије. Веровали или не, пука је коинциденција била што смо се у Москву запутили кад и српски премијер у пратњи вечног министра. Јер, док су они допутовали да од господина Волође ужицкају загрљај и пољубац (за потребе сопственог рејтинга у Србији) уз кредит (за потребе сопствених плата у Србији), ми смо четри дана поранили на сопствени концерт како бисмо дух обогатили енергијом унутрашњости озбиљних галерија и музеја. Простора који, на жалост, за већи део овдашње младости остају на нивоу апстракних текстића са Википедије.

 

Њихов храм је виши, наш је већи/ Суштина је битна: браћа смо по вери

На још већу жалост, не њиховом већ институционалном кривицом. Јер можда би се многи позабавило науком и уметношћу кад би уживо могли да се упознају макар са радом светски најпризнатијих сународника. Можда би заживео порив да се: овековечи тренутак, пошаље порука, допринесе развоју, постане део колективног бића и сећања… Насупрот рутине потрошње потрошачког живота: од шеме до шеме, од провода до провода, од текме до текме, од тикета до тикета…  Зар је небитно што Народни музеј у центру центра Србије не ради већ две деценије? Кога онда да чуди кад га из краја испрати прича да „тамо нема шта да се гледа седам дана, поготову ако буде хладно“?

 

Елем, дођосмо ми ипак по други пут синдикално у Москву. И наравно прво јутро одмах правац Краснаја плошчад. Црква Покрова Пресвете Богородице, Алеја великана, издвојени Лењинов маузолеј, Историјски музеј, Казањски храм… Обилазимо све редом и покушавамо нешто да упијемо и запамтимо, упркос чињенице да је деведесет посто описа само на руском језику, док аудио водичи на енглеском захтевају позамашну количину рубаља.

Наш хипер-туристички обилазак је прекинуо позив организатора да испунимо дневне промотивне обавезе. То је било унапред договорено, дакле и очекивано. За разлику од паузе која је уследила након обавештења да спремни чекамо испред Историјског музеја (на самој капији трга). Паузе коју је прекинуло препознавање информације да смо лоцирани тачно преко пута улаза у Г.У.М. („Генераљни Универзаљни Магазин“ – стари социјалистички назив за најмонструознију капиталистичку творевину, одлична илустрација руске праксе континуитета историје).

Е то је већ тачка на кугли земаљској коју на кеца препознаје свака успешнија турбо-фолк дива, пошто се ради о једном од „најелитнијих“ (чита се: „најскупљих“) тржних центара на свету. Русију унутра репрезентује „Боско спорт“, најкичерастија и непотребно најскупља линија спортске опреме коју сам видео у животу. Прилично јасан одраз преференција саговорника, довољан да човек скапира да му преостаје да даљи обилазак организује претежно у споственој (хипер-туристичкој) режији. Кремљ, Храм Христа Спаситеља, етно пијаца Исмаилово, Музеј вотке, Пушкин музеј, Третјаковска галерија… Кунстуристи – како се на свој рачун шалимо још од синдикалне посете Бечу.

 

Све до последње вечери и нашег младог пријатеља Тимофеја, истинског заљубљеника у свој град и земљу. На мапи самог центра нам је показао грађевине поред којих смо свакодневно пролазили не обраћајући пажњу: уклету кућу из „Мајстора и Маргарите“, цркву у којој се Пушкин оженио, кућу у којој је живео оснивач „Спартака“ („мада многи навијачи то не знају“)… И на најбољи начин подвукао поенту да „бој не бије свијетло оружије“, да за доказ вере нису неопходни ни Храм Светог Саве ни Храм Христа Спаситеља, као што град великим не чине само царски дукати, петро-долари и здања већ велики људи и њихове животне приче.

Подсетио ме је да, упркос системској небризи и суштинској антипропаганди,  познајем доста суграђана који на прави начин воле и преносе историју своје земље: од споредних уличица краја, преко српског села, све до највећих светиња на Косову и Метохији. И никога од њих та пасија не спречава да се у животу баве породицом, бизнисом, музиком или навијањем. Само их чини правим домаћинима и занимљивим саговорницима, у очима сваког посетиоца овог нашег маленог-а-најлепшег комада планете. Чини их чуварима духа, свакако бољим од прашњаваих магацина у којим деценијама чаме баснословно скупи оригинали Паје Јовановића.

 

 

Pošaljite komentar 

Komentari (1)

  • ime

    bosko cirkovic skabo ,covek za svaki rezim

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.