ПУТ У СРЦЕ

Škabo,

Autor:

1 komentara

“Какви сте то ви музичуари? Где су вам инструмуенти?”, лежерно нас је чикао представник “Косова” – проседи чика обучен у чудну униформу, на којој је шљаштило бар пет сребрно везених натписа “бордер полис”. Иза њега је била табла “кастмс”, истакнута тако да би и покојном колеги Реју Чарлсу упала у очи, камоли члановима ТеХа Целе Фамилије и Београдског синдиката. Дакле, “статусно неутрална” природа административног прелаза Мердаре је више него очигледна. Да не причамо о рачуну на који је отишла уплата седамдесет евра, на име oбавезног “осигурања” (за до седам дана кретања по територији српске јужне покрајине).

За све наше људе, што упорно се труде да сутра боље буде.

Екипа нас је дочекала одмах по преласку. Пратили смо их поред бесконачних низова: салона аутомобила, продавница делова, чувених “ауто ларје”-а и (овосезонског хит бизниса) отоворених базена. Путовали смо преко Приштине ка Грачаници. Када сам пре две године премијерно прошао кроз Приштину, нисам се претерано возикао њеним џадама. Овај пут су нам домаћини приредили својеврсну туру: од новоизграђених предграђа, преко старог центра града (са све громком песмом са разгласа Царске џамије),  блиског сусрета са чувеном зградом Народне библиотеке (која се нашла на 19. месту листе најружнијих здања света, по избору британског Телеграфа http://www.telegraph.co.uk/property/propertypicturegalleries/9126031/Are-these-the-ugliest-buildings-in-the-world.html#?frame=2159725), најхаотичнијих кружних токова које сам доживео (са све преласком преко 2 траке супротног смера аутопута, без икакве сигнализације), све до најновијих блокова на другом крају града.

Сигуран сам да би гомила самозваних “другосрбијанаца” променила мишљење (и о сопственом народу и о косовско-метохијским Албанцима), након само једне вожње тим улицама. Чак и они би увидели колико смо цивилизовани, док другопоменути свакако не заслужују државу. Ипак су им “косовске власти” издале дозволе… и за онакву вожњу и за онакву (ново)градњу. Једино им се мора одати признање за ефикасну израду стотина километера аутопута. Зато су ми мисли стално летеле ка ђорању: Веља+Мрка за кога год да имају на еквивалентној експертској позицији. Делује ми да њихови мање крадуцкају. Или само више добијају? Елем, некако смо се докопали ручка добродошлице у Лапљем селу. И то прилично читавих бубрега, упркос “”путевима”” (два пара наводника нису грешка!!!) који воде до српских енклава. Још једна “статусно неутрална” животна чињеница.

Али од тада је наше гостовање кренуло уобичејено дивним током. Били смо међу својим људима, неоспорним дискретним херојима. Сва антимузичка и антиживотна сплеткарења и трачарења су остала за нама, пригњечена злонамерно доконим гузицама њихових аутора.

Хиљада људи, пристиглих и из осталих енклава, али и из осталих крајева наше земље, чак и Црне Горе, испунила је клуб до последњег кубика. Атмосфера је горела – од прве песме ТХЦФ-а, до послeдњег такта биса “Ја у животу имам све”.  Испунили смо намерено: од срца смо поклонили последњи наступ пред дужу концертну паузу људима којима је највише значио. Једино остаје жал што је, услед ограниченог капацитета,  пар стотина њих остало испред врата. Разлог више да обавезно опет дођемо да репујемо, чим снимимо нешто ново.

Недељу смо искористили да (након нове вожње крај ауто ларја и базена, прошараних споменицима палим “херојима” ОВК) посетимо: храм Светог Ђорђа, обновљену Богословију у Призрену и оближњи Манастир Светих Архангела, задужбину Цара Душана. Моменат да смо, одмах по проласку кроз капију украшену Душановим лавовима, у и око постављеног шатора, затекли клинце како пикају фудбал и стони тенис уз песме трећег БС албума представља врхунско признање и захтева још већу одговорност.

Али ово није слово о патриотизму, јунаштву или значају БС. Ово је у славу патриотизма и јунаштва људи који их, хтели не хтели, свакодневно доказују – борбом за нормалан живот и идентитет, у окупираном и непријатељском окружењу. Људи попут осмогодишње Милице, јединог српског основца међу преко двеста хиљада становника Призрена. Или двадесет и пет полазника Богословије, који живе и уче са погледом на угљенисане резултате шиптарске “демократије” из 2004. године. Људи који на сву муку морају да трпе и међусрпке глупости, типа: “Велике патриотске пљачке” или прозивки да “издају” вађењем неких од “косовских докумената” (без којих не би могли ни по хлеб и млеко, камоли ишта компликованије да заврше). И о важности директних контака и искрене подршке, који дају смисао борби таквих наших људи. Али не само у временским оквирима неке од предизборних кампања.

Зато и подсећам да је предстојећи Видовдан идеална шанса за (поновну) посету и подршку. Али, поред патриотизма,  на пут обавезно треба понети и памет и одговорност. Памет да се не наседа на евентуалне провокације Тачијевих брдских “специјалаца”. И одговорност да се за собом не остави каква свињарија, са чијим би се последицама потом наше сестре и браћа морали суочити. Али нико  не може спречити да се сусрећемо и наздрављамо обрадом старе јеврејске изреке: “Следеће године у Јерусалиму”. И нико не може спречити да марљиво радимо на себи и за своје, док стрпљиво чекамо неминовну пропаст Четвртог рајха.

 

 

 

 

Pošaljite komentar 

Komentari (1)

  • trajce

    Svaka cast beogradskom sindikatu i thc la familiji na perfektnoj noci tacnije nezaboravnoj noci ! pozeleo bih da napravite jos vecu zurkiicu od one tada bilo je fantasticna i tu cu noc pamtiti kao najbolji provod do sada jer je zaista tako i bilo promenili ste mentalitet ljudi u jednu noc sto je jako uticajno i za pohvalu CEKAMO VAS OPET NA KOSOVO !!! POKIDALI STE I UVEK TO RADITE POZDRAV LEGENDAMA Sa Kosova I Metohije !!!

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.