(СВОЈ) СПОКОЈ ЧУВА СОКОЈ

Škabo,

Autor:

1 komentara

Поново је дошао светли тренутак да зарадим неке паре од СОКОЈ-а… пишући текст о (не)раду организације која ме “штити” .

Представница СОКОЈ-а ми је пре два дана послала ПДФ фајл у коме, црно на бело, пише да сам у 2012. години, за јавно извођење, саопштавање и емитовање  комплетног синдикалног и соло опуса, заслужио: 726 РСД од радио станица, 115 РСД од ТВ емитовања и 478 РСД од “интерактивног чињења доступним”.  Лепо је господин Јовица Шовић приметио на фејсбуку: толики ауторски приход је довољан за 27 векни хлеба (ако се у међувремену не промени цена намирнице на бази једне од 4 “беле смрти” Др Филгуда). Дакле, флоскула да “нема леба од музике” апсолутно не пије воду! То што сам  те силне новце већ проћердао је мој проблем. СОКОЈ је почетком  године уредно уплатио аванс од 1700 РСД. И сад им чак дођем 6 векни.

Ф3: Нашао сам добар бенд/ Од СОКОЈ-а да једем хлеб

Стара народна мудрост гласи:  Ако аутор (себе) лаже, извештај СОКОЈ-а не лаже!

” У чему је онда  проблем овог препотентног и незаситог векнопрождирача?” питаће се  читаоци ових редова. Ако је међу њима и који “корисник услуга” СОКОЈ-а из редова угоститеља, сигурно ће се отети и сочна псовка на тему алавости мени сличних штићеника те организације – главних узрочника висине харача који плаћају. Не срдите се, драги сународници /сапатници. Поново имам пар аргумената, не само моралне већ и нумеричко-логичке природе, које бих изнео на јавно разматрање.

Први и основни  је да је Београдски синдикат 28.4.2012. године одржао концерт у препуној Београдској арени. Тим поводом је  уплаћено равно 434.457 РСД ( словима: четиристотинетридесетичетирихиљадечетиристотинепедесетиседам динара и 00/100) на рачун “заштитника аутора”. Тај трошак смо ми, “заштићени аутори”/суорганизатори сопственог концерта, морали да поднесемо, по позитивним законским прописима Републике Србије. Ако узмемо да СОКОЈ-у, по правилу које су сами прописали, од убраних прихода аутоматски припада 30% за “трошкове организације” (а да притом не улазимо да ли се и како проверава биланс СОКОЈ-а и поштовање тог правила), остаје око 304.120 РСД.

Сад… сигуран сам да у документима којима се регулише расподела годишњих прихода СОКОЈ-а постоји неки параграф који објашњава следећу рачуницу: 304.120 – 1.319 = 0. Ја сам у основној школи одузимајући та два броја увек добијао 302.801. Касније сам, са одличним успехом, завршио маркетинг смер Економског факултета БУ, али ми ни то не помаже да израчунам како треба. Многи, који ме знају само из јавних наступа, ће  рећи да сам у ствари обичан простак и уличар. Е па, код нас се на улици оваква рачуница просто зове: КРАЂА. Евентуално јој се тепа: ПРЕВАРА или КОМБИНАЦИЈА. Али шта зна улица о пракси реномираног друштва са деценијама дугом традицијом, чак и љубоморно сачуваним југословенским епитетом.

Други  су извештаји локалних ТВ станица са којима сам тесно сарађивао током целе 2012. године. Додуше, ових дана ми неке од њих јављају да им “кошуљице” нису прихваћене због техничке неисправности. Вероватно није посао СОКОЈ-а да им помогне око технички исправне пријаве емитованих дела. Важно је да су уплате ових ТВ станица биле технички исправне. Трећи аргумент је да је Јавни сервис европске Србије (у народу познат и као РТС), као (шатро) медијски спонзор, уговором добио ексклузивно право снимања концерта и неограниченог емитовања снимљеног материјала. Још увек прикупљам податке, али за сада знам да су, од премијере у августу до краја 2012. године, снимак емитовали бар 3 пута…

Чак и ако се уважи жалопојка из писма које је пратило овогодишњи извештај (да је, због злих злих корисника неплатиша и остварног предизборног обећања злог злог екс-најплаћенијег аутора Динкића, приход организације пао за 22%), прилично је необјашњиво да је мој приход у 2011. години више него дупло већи од оног у, за мене видно успешнијој, 2012. Осим, наравно, већ емпиријски доказаним Законом одокативности. Наиме, већ трећи двогодишњи циклус се завршава тако што сам у парној години у благом минусу на конту СОКОЈ-а. Иако сам 2008. издао успешан соло албум а 2010. БС избацио мегауспешне “Дискретне хероје”.

Да ме не разумете погрешно, не кукам  за парама. Прочитали сте да сам се леба од музике већ најео. А за намаз ће да кане од овог блога. И шта човек више да иште на ову оскудацију? Али ја бих, као и сваки алави уметник, волео још пар ствари: 1) Да Млађа и Кики, кад  виде да шетам Меду и Ању кроз Страхинића Бана, часте бар куглу сладоледа, пошто одавно не циркам ( капирам да је Сања Илић презаузет радом на “Константинусу Магнусу” да би блејао по кафићима) и 2) да се суспендује деловање СОКОЈ-а, ОФПС-а и ПИ-ја (иако сам члан све три организације) док српско друштво не достигне техничко-морални стадијум развитка на коме ће прерасподела БДП коју ове организације врше моћи да се назове макар приближно праведном (и/или уопште потребном).

Pošaljite komentar 

Komentari (1)

  • Matori

    nekada je to bila autorska organizacija za primer u celom Svetu, promenilo se mnogo toga u losem smislu. Treba nesto menjati od strucnih sluzbi, ljudi u upravi,kontroli prikupljanja i raspodele sredstava pa i arhaicni naziv. Matori

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.