Nikad poraz, samo lekcija. Nema pazi, samo gazi

Sport,

Autor:

0 komentara

“NIKAD PORAZ, SAMO LEKCIJA. NEMA PAZI, SAMO GAZI”. Komentar devojke koja je izgubila meč na prvenstvu Beograda u ful contaktu, održanog na Banjici na Svetu Petku, 27.10.2013. privukao mi je pažnju i oduševio me. To je taj borbeni duh koji svako od nas treba da ima. Ona je još mlada i pred njom stoji blistava karijera ukoliko ostane pri takvim mislima.
Na taj isti dan, pre tačno 17 godina, održavalo se Evropsko prvenstvo u kik boksu u hali Pinki. Pripreme za to takmičenje su bile surove. Tri nedelje smo proveli u Bijeloj. Imali smo tri treninga dnevno. Taj 21 dan se sveo na trenig, jelo i spavanje. U sadašnjem mom životu već nemoguća misija.

Kad smo se vratili u Beograd mislila sam da je mojim mukama kraj. Ali nije bio. Moji trener Dondur Neven i Nebojša Milošević su baš rešili da spreme Gašić Milovana i mene za to Evropsko prvenstvo. Svako jutro nas četvoro smo se nalazili na Adi Ciganliji i trčali krug od oko 8km, čini mi se. Ali to nije bilo sve. Uveče sparing 10 rundi, parter pa istezanje. 1.000 trbušnjaka u to vreme radila sam kao od šale. Zato sad moji članovi u Kik box klubu Krstas Radnički na Crvenom Krstu rade po 400 trbušnjaka na kraju treninga bez problema. Novi članovi se malo zbune i nije im svejedno ali jako brzo ulaze u štos.

Ne mogu da se setim kako sam došla do finala, ali zato finalni meč protiv Ruskinje vrlo dobro pamtim. Hala je bila prepuna. Sećam se da nisam dozvolila svojim roditeljima da me gledaju, jer je bio direktan prenos na RTS-u. Inače nisam nikada volela da mi dolaze na takmičenja. Ne znam iz kog razloga. U publici su bili ljudi koji su mi dali dodatni adrenalin. Tadašnji predsednik KBS Srbije, dok smo se još zvali Jugoslavija. To je onaj osećaj kada ćeš pre da pogineš, nego da izgubiš. Meč je bio… pa jedan od boljih u mojoj karijeri. Uradila sam tad (ne znam kako) i nikad više u životu, kolut u vazduhu kako bi je odozgo udarila nogom u glavu. Naravno da sam bila opomenuta od strane sudije da to više ne radim ali je to bilo u žaru borbe. Meč je bio pri kraju treće runde, a ona je bila kao singerica…. A ja sam tako jako želela tu pobedu u mom gradu, pred svojom publikom.
Proglašenje pobednika na kraju meča bila mi je kao večnost. Sećam se da sam hodala napred, nazad, levo, desno kao lav u kavezu. I napokon, pobeda! Prvak Evrope na Svetu Petku! Taj osećaj je jednostavno neopisiv. I za mene neponovljiv. Nešto što jako želiš, pa to postigneš, a onda se postavlja pitanje “Šta dalje?”
E, to dalje ti sam život nameće. To je ta borba koju prenosiš u svakodnevna životna dešavanja. Naravno da postoji i druga strana medalje. Ali o tome u nekom drugom tekstu…

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.