VESELE 90-te

Sport,

Autor:

0 komentara

Uvek se svi vraćamo na “vesele 90-te”, pa tako i ja… Te 90-te su bile veoma interesantne za moj život. U Beogradu su postojala samo dva vodeća kik boks kluba: Crvena zvezda i Zemun. Sada ima 36 registrovanih klubova. Bila sam među prvim devojkama koje su trenirale kik boks… A zatim su se pojavile još neke: Dragana Ignjatić, Danica Veličković, Jelena Jakšić, Dušica Janković, Branka Brkljač, Ljuba Pantović… Mene su često mešali sa Danicom Veličković i Dušicom Janković… U to vreme sve tri smo bile plavuse, trenirale kik boks u CZ Delije, studirale DIF…. tako da možda i ne čudi što su nas ljudi mešali. Sećam se da je Danici i meni veoma smetalo što nas ljudi mešaju, jer nismo bile iste ni po osobinama, niti po sportskim rezultatima. U klubu je uvek postojalo to neko rivalstvo među nama. Ja lično sam volela da sparingujem sa njom i redovno sam je bacala u nok daun. Da pojasnim čitaocima šta je nok daun.

Nok daun je stanje u kome ti nije dobro, ali si i dalje na nogama, nisi u nesvesti kao kad doživiš nokaut (što mi se i desilo jednom na treningu sparingujući sa trenerom Dondurom – ali o tome nekom drugom prilikom). 1995. godine na prvenstvu Jugoslavije u Zrenjaninu stigle smo do finala Dušica Janković i ja. Obzirom da smo bile iz istog kluba, i treneri su se podelili. Sa njom u uglu je stajao Nebojša Milošević, poznatiji kao Neca.

Kod mene u uglu bio je Neven Dondur. Pri ulasku u ring mi je rekao: “Budeš li je mnogo tukla, baciću ti peškir!” To znači, ako bi mi on bacio peškir, ja bih izgubila taj meč. Meča ne mogu da se setim. Zato su mi se urezale reci: “Budes li je mnogo tukla, baciću ti peškir!!!!!!” Sećam se samo da je u toku meča glasno vrisnula (što nije bilo uobičajeno za kik boks meč) jer je bila u nok daunu i da sam pogledala u trenera jer sam se uplašila da mi ne baci peškir. Sudija u ringu joj je odbrojao do 8 i nastavile smo borbu. Pobedila sam ali se nisam osećala pobednički. Nisam se mučila da dođem do pobede… Danas, posle skoro 20 godina, jedino sam ja od svih tih devojaka ostala u kik boksu. Neke od pomenutih devojaka su otišle u body fitnes, Danica mi je bila venčana kuma i radi kao profesor fizičke kulture. Dušica je otišla u

Brazil i postala veliki šampion u boksu svetskog kalibra. Poznata je i priznata u celom svetu. Drago mi je zbog nje… Ali stvarno, iskreno. A ja? Ja sam zadovoljna sa svojim životom, jer radim i dalje ono što volim. Držim školu kik boksa Krstaš na Crvenom Krstu, u našem najstarijem SD Radnički, predsednik sam kik boks saveza Beograda, gajim troje dece… I to je to… Nikad ne znaš kakve život ima planove za tebe. Kroz kik boks ojačaš, naučiš i na poraz i na pobedu…

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.