Čika Ćira

Sport,

Autor:

0 komentara

Četri godine pre nego što sam počela da se bavim kik boksom, iz Kraljeva smo se doselili u Beograd , gde sam nastavila da treniram karate na Crvenom Krstu u KK Radnički. Bilo je to daleke 1988.godine. Karatista Simić Nenad je prepoznao nekakvog fajtera u meni i odveo me je na trening kod legendarnog Miroslava Čitakovića , kojeg sam ja zvala Čika Ćira. Čika Ćira je držao treninge na betonskom terenu, gde se sada nalazi hala SDR i KBK Krstaš. Treninzi su trajali oko 1,5h. Krenulo bi se sa laganim trčanjem, a završavali bi se dizanjem tegova, sparingovanjem i sprintovima na tribinama. Na treningu je vladala apsolutna tišina među nama koji smo radili trening. Čuo se samo Ćirin glas koji nas je vodio kroz muke i davao nam snagu da završimo trening. ” Ne traži milost! Budi jak!! ” često je govorio. Mislim da tako zivi i dan danas.
Treninge nikada nikome nije naplaćivao. Nije svako ni mogao da dođe. Uglavnom se dolazilo sa preporukama. Mislim da ga je od svega najviše iritiralo kad neko zabušava i ne daje 100% sebe na treningu. I kad misliš da je gotovo i da ne možeš više, ipak produžiš dalje. U suprutnom je znao da bude neprijatan na jeziku : ” Vi što volite tople sale i ogledala, što se tuširate toplom vodom , nije ovo mesto za Vas i molio bih vas da ne dolazite više … ”
Meni se desila samo jednom neprijatnost….. Prvi put se pojavio na treningu neki lik koga Čika ćira od samog starta nije “mirisao”. Pred kraj treninga , Ćira ga je stavio da sparinguje sa mnom. Nije bio boxer i ne secam se kojim se sportom bavio. Znam samo da mu je bilo ispod “casti ” da radi sa jedinom devojkom na treningu. Počeli smo da sparingujemo. Svaki moj udarac je pogadao metu. Radili smo lagano, bar ja, a onda u svoj toj nemoći da mi uzvrati kroz sparing udarce, iz sve snage me je pogodio direktom u glavu, i ja sam naravno pala kao sveća. Secam se sitnih zvezdica u mraku i Ćirinog glasa kao iz tunela : “Sram Vas bilo! Vi ste jedno g….od čoveka!!! Bojane, Igore, stavite rukavice i pokažite mu kako se sparinguje!!!” Međutim , nisu mogli da mu pokažu kako se sparinguje jer je pobegao sa lica mesta dešavanja. Nikada se više nije pojavio. Bilo je to početkom devedesetih. Još uvek je bilo neko vreme viteštva. A onda je došlo vreme prezasićenosti ili razočarenja…. 1999. prestala sam da treniram kik boks , pa samim tim nisam odlazila vise ni kod Ćire. U narednoj godini on se sukobio sa nekim čelnicima SDR i napustio je zauvek SDR. Devet godina ga nisam videla i nisam poželela da udarim džak ili fokusere. A onda sam Ćiru nasla jednog martovskog kišovitog jutra pored reke kako nekim novim ljudima drži treninge slične onima koje je drzao na terenu SDR. Tu i tamo sam prepoznala po nekog starog člana… Bilo mu je drago kad me je video. Meni jos više. Ne mogu rečima opisati sta KBK Krstaš znaci na tom mestu gde se sada nalazi, gde sam nekada trenirala… Ono što me nije obradovalo tog martovkog kišovitog jutra posle treninga je kupanje u Savi. To su bili novi momenti. Mnogo sam zimogrožljiva i nisam bila spremna na kupanje po kiši u martu. Svi su skinuli svoje mokre od treninga stvari sa sebe i ostali u kupaćim gaćama…. Rekla sam Ćiri da nema sanse da se kupam, da nemam kupaći, nisam spremna i sl. a on je samo klimnuo glavom i obratio se ostalima koji su trčali u mestu i čekali njegov znak da skoče u vodu: “
Čekamo Stanku da skoči prva. Čekaćemo do večeras ako treba….” Svi su ćutke trčali i dalje u mestu… Kiša je lagano padala i duvao je neki vetar…. Pomislila sam koliko mora da im je hladno. Vrišteći sam obučena skočila u reku i sa negodovanjem odmah izašla iz vode: ” Evo , skočila sam!!! Jeste li sada srećni?!?!” “Idemo Stankić jos jednom.” – odgovorio je Ćira mirnim, tihim glasom. ” Niste zaplivali….” O Čika Ćiri moze da se prica satima i satima. O Ćiri mogu da se pisu romani. On je bio prisutan puno u mom životu. Nažalost, ne mogu kao nekada redovno da odlazim kod njega na treninge…. Četrnaest godina Ćira nije kročio na Crveni Krst u SDR.
Jednoga jutra, kao po običaju držala sam se za glavu od problema i dugovanja u kojima se nalazilo nase najstarije SDR, i raznih drugih malverzacija koje sam otkrivala i razotkrivala. U kancelariju mi je ušao direktor hale SDR Dejan Veselinović i rekao: ” Nikad nećeš pogoditi ko ti je došao…” A onda sam ugledala Čika Ćiru. Prvi put posle toliko godina je dosao u SDR , gde je proveo veći deo svog života. Došao je samo da me vidi.
Doveli su ga momci sa Save. Mojoj sreći nije bilo kraja, obzirom da sam ja bila ta zbog koje je Čika Ćira kročio opet u SDR. Sa pravom mogu da kažem da je Ćira jedna živa legenda kod koga su dolazili i dolaze različiti ljudi….. U čast tome i KBK Krstaš pre dve godine gosp. Cvrčak snimio nam je spot “Krstaš Resect ” koji se može videti na youtube. Tu se može videti ono o čemu sam sada pisala. Da se ne zaboravi….

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.