KRUPANJ – JEDNA PRIČA

Sport,

Autor:

0 komentara

krupanj1Ne mogu a da jedan blog ne posvetim nesrećama koje su zadesile naš narod. Znam da je puno pričano i pisano o tome, ali svako čudo za tri dana. Svi su pričali o tom jedinstvu i kako nas je nesreća opet sve spojila i kako smo se našli jedni drugima u nevolji. Neki su išli na lice mesta i izvlačili ljude, neko je sakupljao pomoć u vidu hrane, odeće, novca, neko se slikao samo na mestu događaja a neko je samo ćutao i pomagao. Sto ljudi, sto ćudi. Uvek bilo i biće.

Za 25. maj planiran je odlazak u Krupanj. Kik boks klubovi Beograda i klubovi SD Radnički su se organizovali uz pomoć Ministarstva omladine i sporta i MUPa. Naravno da nije došao planirani broj ljudi. Neki su se naprasno razboleli, neki uspavali, neki zaboravili a neki bojkotovali… Sve je to život.

Planinari SD Radnički su došli u najvećem broju. Pokazali su jedinstvo na zavidnom nivou. Ono što smo zatekli tamo je tiha jeza. Drugačije je sasvim kada se vidi uživo a ne preko TV.
Na putu ka Krupnju videli smo porušene puteve, poplavljene njive, poređane džakove. Bili smo u kontaktu sa kriznim štabom i rekli da nas odmah vode na teren kako ne bi gubili vreme i uradili što se uraditi može. Rasporedili su nas u jednoj ulici gde je voda poplavila dvorišta, nanela zemlju, mulj… Trebalo je očistiti sva ta dvorišta – izlopatati, odneti na glavnu ulicu gde će bager posle pokupiti sve. Narod utučen, ogorčen, ali srećan što je neko došao da im pomogne. Rekli su da smo mi prva konkretna pomoć koju su dobili. Svi smo lopatali. I mladi i stari, i muškarci i žene…
krupanj2
Nakon celodnevnog rada, kada smo pokupili svoje stvari i krenuli put Beograda, pogledali smo i izgledalo je kao da ništa nismo uradili. Tuga… A bilo je priče kako ne treba pomoć u Krupnju, kako od svih uništenih kuća samo 7 porodica ima tu jednu kuću a svi ostali imaju po dve… To je rekao čovek koji je krenuo kao neka vrsta kontrole iz Beograda i koji umesto da je uzeo lopatu i lopatao sa nama, on se šetkao i “pravio izveštaj sa terena”.
Pa ja evo samo da prenesem: Da bi u Krupnju sve opet normalno funkcionisalo potrebno je svakodnevno 500 ljudi da radi mesec dana. Toliko o tome da u Krupnju pomoć ne treba. Naravno da ima i drugih gradova sličnih Krupnju. Suvišno je ponavljati o katastrofi gde su male rečice poplavile gradove i napravila čuda..
Nekome je to već bajata vest. A neko je ostao bez igde ičega. Svakome od nas je to moglo da se desi. Svako od nas je mogao da ostane bez igde ičega.
Ja bih ovom prilikom želela da se zahvalim svima onima koji su tog dana, 25. maja pomagali ljudima u Krupnju. Nama je to bio samo jedan dan a njima mislim da je značio mnogo.

Pošaljite komentar

Najčitaniji blogovi

Sorry. No data so far.

Najviše komentara

Sorry. No data so far.